Godina za nama donela je brojne promene u makroekonomskom okruženju koje su se prenosile na funkcionisanje privrede i posledično na svakoga od nas. Recesija koja nam je visila nad glavom se dogodila u nekim delovima sveta, ali je Srbija ostvarila rast privrede, realan rast plata i uglavnom očuvala kupovnu moć. To su tendencije koje bi trebalo da se nastave i u 2024.
Ono što se privredi i građanima verovatno neće svideti jeste da će pokretanje novih poslova, ulazak u nove investicije i razvoj firmi, kao i lično zaduživanje u 2024. godini biti izuzetno skupo. Rast kamata posledica je monetarnog zaoštravanja kako bi se suzbila inflacija.
Dobra vest je da bi sredinom 2024. godine, srpska centralna banka trebalo da krene da popušta i da polako obara referentnu kamatnu stopu, što će početi da postepeno relaksira i cenu zaduživanja.
Dvocifrena inflacija tokom prethodne dve godine usporila je poslednjih meseci 2023, što je trend koji će se nastaviti i u 2024. Zahvaljujući zaoštravanju monetarne politike i opadanju kupovine moći, inflacija je pala na osam odsto u novembru. Očekivanja analitičara su da će u 2024. rast potrošačkih cena u proseku biti između četiri i pet odsto.
Pad inflacije je svakako dobra vest za privredu i građane jer stvara prostor za pad kamatnih stopa, čuva kupovnu moć i stvara predvidivost u poslovanju i investiranju.
Iako je glavni bauk tokom 2023. godine izbegnut u Srbiji, recesija u evropskim zemljama koje su naši glavni trgovinski partneri poziva na oprez u 2024. godini. Prognozirani rast srpske privrede je oko tri odsto, mada su državni zvaničnici išli i dalje pa očekuju rast BDP-a od 3,5 odsto.
Pozitivna teritorija kada je reč o rastu privrede je svakako dobra vest, ali bi za brži razvoj domaćoj ekonomiji bilo potrebne znatno više stope rasta između pet i šest, kao i mnogo izdašnije domaće investicije.
Tržište rada ostaće u 2024. godini deficitarno za niz profesija, od zanatlija do IT stručnjaka, što će održati pritisak na poslodavce da anagažuju dodatne resurse u cilju pronalaženje i zadržavanja adekvatnih profila. To bi trebalo sa jedne strane da ima pozitivan uticaj na rast zarada, koje su očuvale vrednost u prethodne dve godine uprkos visokoj inflaciji.
Loša strana je ta što će se taj pritisak prenositi na krajnje karike u lancu proizvodnje i pružanja usluga kroz moguće povećanje cena, što opet ne doprinosi optimalnijem smanjenju inflacije.
Tržište nekretnina je posle nekoliko godina ekspanzije i u smislu obima kupo-prodaja i rasta cene usporilo u drugoj polovini 2023. godine. Tome je najviše doprineo rast cena stambenih zajmova koji će i u 2024. godini ostati skupi pa se oporavak očekuje u drugoj polovini godine.
Ono što svakako neće obradovati potencijalne kupce jeste da stručnjaci ne prognoziraju da će cene padati, bar ne u većoj meri.
