01 Meta i virtuelna stvarnost

Nakon velikih promena u Facebooku i rebrendiranja u Metu kao krovnu kompaniju koja će obuhvatiti WhatsApp, Facebook i Instagram, konačno na videlo izlaze i ideje Marka Zuckenberga. Ako ostavimo po strani afere sa podacima korisnika, njegove ideje kreću se u smeru omasovljenja virtuelne realnosti i transformaciji digitalnog okruženja.

Otuda se i javlja sve veća potreba za hardverom, zapravo virtualnim headset-ovima koji će korisnike iz jednog 2D sveta na koji smo svi do sada navikli, postepeno ubacivati u 3D virtuelno okruženje. Zapravo, akcenat bi bio na virtuelnom svetu sa avatarima korisnika, a koji otvara sasvim nove formate za kreiranje sadržaja i oglašavanje.

Iako je za sada sve i dalje u određenoj beta fazi, sve su veći izgledi da bismo za koju godinu i u Srbiji umesto u ekrane telefona i laptop mogli da gledamo u VR kacige kao što je recimo Meta Quest 2 (bar ako govorimo o nešto naprednijim korisnicima). Čini se da svet ide polako ka otkrivanju virtuelne realnosti kao digitalnog formata koji bi Meta vremenom mogla dodatno da popularizuje i omasovi za korisnike širom sveta. Marketari, spremite se.

02 Dolazak 5G tehnologije

Iako je pompezno najavljivana ove ali i prošle godine u Srbiji, frekvencija 5G tehnologije i dalje nije puštena u našoj zemlji. Da li su za odlaganje uvođenja ove telco infrastrukture presudile teorije zavere o zračenju i milimetarskim talasima ili pak neka nerazumevanja u Vladinom resoru koji se bavi ovom temom a sa fokusom na budžet naravno, ostaje nam samo da se pitamo. 

I dok očekujemo da konačno dobijemo signal za prenos mobilnih podataka najnovije generacije (susedi u Hrvatskoj već imaju ovu opciju), moramo da budemo svesni činjenice da je sve više telefona na našem tržištu koji podržavaju 5G signal. Ova tehnologija koja je podelila društvo i izazvala glavobolje u telco industriji kako u Srbiji, tako i u nekim drugim državama, nesumnjivo donosi ogroman napredak u domenu mobilnih prenosa podataka.

Govorimo o tome da će 5G zahvaljujući svojoj opsežnoj frekvenciji baziranoj upravo na milimetarskim talasima (ne zrači, ne brinite ) omogućiti brzine i do 20 gigabita u sekundi, što će u velikoj meri doprineti prenosu podataka u realnom vremenu. To zapravo znači da će mnoge industrije poput poljoprivrede, servisne industrije, saobraćaja i medicine imati benefite zahvaljujući ovoj tehnologiji.

Štaviše, 5G će u velikoj meri uticati na bolju povezivost IoT (Internet of things) uređaja koji predstavljaju osnov za izgradnju pametnih gradova kako kod nas, tako i u čitavom svetu, a o kojima ćemo nešto kasnije govoriti u ovom tekstu.

Postepeno uvođenje 5G kao standarda mobilnog prenosa podataka prema poslednjim najavama, za Srbiju se očekuje u toku naredne godine. Ipak, treba uzeti u obzir da je ovo veoma skupa telco infrastruktura, a s obzirom na to da smo mi osetljivo tržište, ne treba se u početku nadati previše, ali nada svakako postoji.

03 Blockchain i web3

U jeku potpunog kripto kolapsa koji su predvodili krah menjačnice FTX ali i kompanije Celsius (afera sa procurelim korisnicima i zaustavljanja transakcija), nema sumnje da se o web3 tržištu aktivno priča. Jednostavno, blockchain tehnologija i prednost decentralizacije koju ona donosi, posebno u domenu finansija, napraviće ali i već prave pravu malu revoluciju.

Web3 svet doneće potpuno novu dimenziju kada je reč o decentralizovanim podacima, ali i samih finansija. Iako u krizi, kripto i dalje opstaje, što nam govori da je ovde reč o jednom ozbiljnom sistemu koji je tu da promeni način na koji danas percipiramo online plaćanja.

Štaviše, prednosti koje blockchain (baza podataka) kao tehnologija pruža (posebno u vidu sigurnosti), može da se primeni i na mnoge industrije koje bi imale velike benefite zahvaljujući ovoj tehnologiji, bar kada govorimo o verifikaciji podataka i transakcija.

Međutim, web3 je zapravo jedna kompleksna i široka oblast sa kojom ćemo se tek upoznavati, kao što smo to nekada radili kada smo prihvatali osnove interneta i web2 ekosistema. Nema sumnje da će u godinama koje dolaze biti sve više priče o digitalnim (kripto) novčanicima baziranim na blockchain-u, kao i o digitalnoj i jedinstvenoj imovini u web3 svetu baziranoj na NFT principu.

04 Veštačka inteligencija

Ova oblast bi verovatno na najbolji način mogla da definiše reč trend, bar kada govorimo o novim tehnologijama i tehnološkim rešenjima. Jer trend je zapravo ono o čemu se veoma često govori u medijima i generalno u javnom mnjenju. Veštačka inteligencija je sa napretkom procesorskih performansi polako ali sigurno postala sastavni deo naših života.

Samo u našim pametnim telefonima imamo AI segmente koji nam pomažu da pametni telefoni danas budu još inteligentniji. I ovo je samo jedan mali deo onoga što ova izuzetno važna tehnologija pruža za moderno društvo.

Primena veštačke inteligencije iz godine u godinu ima sve važniju ulogu, a samo neke od industrija, pored hardvera (mobilni telefoni, računari…), gde će ova tehnologija imati svoju ulogu su i medicina, bankarstvo, marketing, građevina, saobraćaj i mnoge druge.

Poprilično je jasno da ovde govorimo o tehnologiji koja i te kako ima potencijal da se razvija u godinama koje dolaze, posebno ako govorimo o integraciji digitalnih asistenata, četbotova i sličnih stvari. I u našoj zemlji se sve više govorio o primeni AI tehnologije, a Srbija je nedavno postala i članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju.

05 Internet of Things (IoT)

Povezani uređaji zavladaće svetom. Koliko je IoT industrija zapravo velika na globalnom nivou, možda najbolje pokazuje podatak da je ista u prethodnoj godini vredela 384 milijardi dolara. Očekivanja su da će samo u 2023. godini biti preko 40 milijardi uređaja povezanih na internet a koji komuniciraju ili razmenjuju podatke sa proizvođačima, operaterima ili drugim uređajima.

Povezani uređaji ili ako se držimo bukvalnog prevoda „Internet stvari“, nisu samo deo naših pametnih domova (pametne sijalice, termostati i svi ostali uređaji koji sarađu sa aplikacijom na telefonu a imaju senzor koji šalje informacije korisnicima), već su to i ozbiljni i kompleksni sistemi na nivoima recimo opština gradova.

Upravo zahvaljujući IoT rešenjima možemo se nadati pametnim gradovima. Samo neki od primera su pametne raskrsnice (već imamo primere u Beogradu), efikasno odnošenje komunalnog otpada, efikasno korišćenje energije i slično.

Naravno, gde god postoji upotreba interneta, senzora i aplikacija, postoji i opasnost od zloupotrebe, pa zato oprez i odgovornost institucija koji koriste ove sisteme moraju da budu na najvišem nivou.

Ipak, verujem da će se o IoT-u i te kako govoriti u narednoj godini kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou, kao i da ćemo i sami imati priliku da se uverimo u efikasnost ove tehnologije u našoj svakodnevici.